Alex Kitchen – Sweet Story: One Woman Band

/ / Festival Sladak život

Kažu – kad čovek radi ono što voli sve je moguće.
A kad žena radi ono što voli – moguće je čak i ono nemoguće.

U malom, ušuškanom dvorištu, u srcu Beograda, nalazi se radnja koju vodi gospođa Aleksandra Mićić. Alex’s Kitchen. Mala, skockana, s nekoliko stolova u bašti. Iznutra dopire miris peciva i kolača, s obližnjih krošnji čuje se cvrkut.

Savršen gradski štek! Idealan za slatki predah, uz nezaboravan domaći doručak ili uz omiljeni kolač, a perfektan je za manje zabave, koktele i rođendane. Alex’s Kitchen je prava prodavnica čudesa, neodoljivih slanih i slatkih zalogaja, čarobnih poslastica, zavodljivih torti i kolača. Sve je domaće, pravi se od najkvalitetnijih namirnica i uvek ručno!

„Jednom sam htela da kupim mikser – ali sam odustala. Ručno je ručno! A domaće je domaće“, s ponosom ističe Aleksandra. „Moj osnovni princip u kuvanju kojeg se uvek držim jeste da sve pravim kao za sebe.“

„Kuvanje i spremanje đakonija bile su moja želja/strast još od malih nogu“, kaže ona. „Sa pet godina devojčice prave kolače od peska i blata, a ja sam umesto toga počela da pravim prave kolače. Mama je stalno nešto kuvala, a ja sam uvek bila uz nju.“

Dok priča na njenom licu se pojavljuje širok osmeh koji nam govori da ta ljubav traje i dalje, nesmanjenom strašću. A pogled na policu Aleksandrine kuhinje uverava nas da je i danas, osim ljubavi, najvažniji sastojak njenih kolača – neiscrpna mašta. Ista ona koja je pre mnogo godina na svojim krilima nosila devetogodišnju devojčicu da kuva velike i nezaboravne porodične ručkove.

Dokaz da jedan talenat obično ne ide sam jeste muzika. Aleksandra je diplomirala flautu na beogradskoj muzičkoj akademiji i dugi niz godina, sem sviranja, pevala je sa svojim bendom, uglavnom džez, bluz i evergrin. Ko je imao priliku da je čuje nije nimalo iznenađen simfonijom savršenih ukusa koje iz dana u dan kreira i nudi Beograđanima. Za mnoge od nas njeni kolači i pite zaista jesu najlepša moguća muzika.

Bavila se i astrologijom i numerologijom koje je doživljavala kao svojevrsnu psihoterapiju za ljude koji su joj se obraćali. A onda je u jednom trenutku odlučila da pređe na terapije slatkišima i slanišima! I moramo da priznamo da nije pogrešila. Zamislite sunčano jutro u njenom slatkom šteku, lagani doručak uz kafu koji počinje slanim kiflicama, a završava se domaćim pralinama sa musom od čokolade i lešnikom. Posećivali smo u životu razne terapeute, ali bolju terapiju nismo imali!

U kuvanju koristi samo najkvalitenije sastojke, od belgijske Callebaut čokolade u svim nijansama, preko, zamislite, ručno pravljenih kora od domaćeg brašna, pa sve do  njegovog veličanstva putera koji kao u najboljoj tradiciji francuske kuhinje ide skoro u sve kolače, sem u one posne, naravno. Princip je jasan: „Ili pravi kvalitetno ili nemoj da ga praviš. Mogu da stavim najlepše slike na Instagram, ali ako dođeš i razočaraš se – ništa od posla“, kaže Aleksandra.

„Često me pitaju kako sam se baš sada, posle svega, u ovim godinama, odlučila da krenem samostalno u ovu poslovnu avanturu. Znate pesmu Duška Radovića Šta je na kraju? Na kraju neba, na kraju mora, na kraju puta. Deca bi htela da znaju… A šta je na kraju svih krajeva? Uvek jedan novi početak. Krajevi se potroše, počeci uvek traju. Ništa lepše nisam čula. Početak, eto šta je na kraju.

„Nedavno mi je rekla jedna gospođa – mnogo sam iznenađena da vi kao gradsko dete valjate ruke u brašno. A ja sam joj odgovorila da oduvek volim da ručno mesim brašno i da ću od ovog posla da napravim bum. I biće tako! Jer verujem u sebe i verujem u to što radim.“

I mi verujemo. Aleksandri i svakom zalogaju koji smo okusili u njenoj magičnoj kuhinji.

TOP